понедељак, 04. мај 2009.

Fotografija na svakodnevnim objektima


Čini mi se da su svi u mom obdaništu imali majicu sa Tihim i Prletom. Sem mene. Imao je i moj brat od ujaka, ali se ne seća. Ja se dobro sećam jer je na majici bio kadar iz filma "Otpisani" (koji čak nisam ni gledala i koji meni lično nije bio važan) i to realistično reprodukovan. To je bio prvi put da sam videla fotografiju na majici i jako sam želela da je i ja imam ali nisu hteli da mi kupe (tada je mama tvrdila da je ta majica đubre od sintetike ali mi se čini da joj je tu još štošta smetalo). Mene još uvek fasciniraju fotografije na predmetima. Kako fotografska slika menja značenje i kako objekat na koji se ona aplicira dobija novo značenje? Prvo što moram da priznam da je, sa novom i široko dostupnom tehnologijom prenošenja fotografije na različite materijale i površine, banalnost ovog odnosa izbila u prvi plan. Najbanalnije čega trenutno mogu da se setim su majice koje poslanici radikala nose preko džempera, košulja i sakoa sa fotografijom lica (čini mi se da ima i varijanta sa očima, bez ostatka lica, jer je ova stranka izuzetno aktivna u domenu štampe na tekstilu) njihovog uhapšenog vođe. Zašto nisu jednostavno odštampali natpis, poruku ili možda crtež lika, cutout u stilu Andy Warhola...? Zbog čega su instinktivno (sigurno nije bilo razmišljanja) "nalepili" veran lik svog neestetizovanog vođe? Možda iz straha da bi editovanje fotografije moglo da mu naškodi? Zašto nisu iskoristili priliku, kao mnogi pre njih da svog vođu pretvore u ikonu? Mislim da ova pitanja sama daju i odgovor. Oni možda nesvesno (a možda i svesno) gaje romantičan odnos prema njemu, kao nekad kada su devojke čuvale reprodukovane slike svojih momaka na vezenim maramicama samo sa bitnom razlikom: verno reprodukovan lik ovog vođe i multipliciran na jasno belim majicama nije intimno obraćanje samom sebi, već treba da saopštava određenu poruku svima nama. A tek one šolje što se prodaju na ulici, sa fotografijama poznatih ličnosti, ratnih zločinaca...a nude se i instant usluge - fotografisanje kupca i "lepljenje fotografije odmah na šolju"? Koje interesantne priče bi mogao da nam ispriča neko ko je zaposlen u kopirnici gde nude usluge štampanja fotografija na mousepad-ovima, šoljama, majicama i (apsolutan hit ponude) puzzle od lične fotografije. Ja sam se zadesila u jednoj takvoj kopirnici i videla bar 5 tinejdžerki koje su tražile majice i puzzle sa fotografijom na kojoj se klibere one i njihove drugarice (dobro, bilo je nešto pred Novu Godinu, ali sigurno promet ne opada ni tokom godine - rođendani i ostale prigode...). Fotografije koje se svakodnevno prave bez umetničkih aspiracija, na letovanju, ispred novog automobila, sa prijateljima, ispred nove kuće...ponekad "zglajznu" u novu dimenziju. Od kada postoji fotografska tehnika, postoji i želja da se objekti koje svakodnevno koristimo personalizuju aplikacijom fotografije na njih.

Od svih vizuelnih prikaza, fotografija je najsnažnije i najočiglednije povezana sa stvarnom osobom, predmetom ili trenutkom koji je na njoj prikazan. Kada se ona pojavi na nekom drugom predmetu, uspostavlja kompleksnu relaciju: prikaz na fotografiji, ono što je prikazano na fotografiji, objekat na kome je fotografija reprodukovana, vlasnik objekta. Vlasnik predmeta postaje i indirektni vlasnik reprodukcije fotografije (ne mora biti ekskluzivni vlasnik u danasnje vreme pogotovo) a simbolički i vlasnik onoga šta je (ili ko je) na fotografiji. Kompleksan odnos za banalan predmet. Najčešće reprodukcije fotografije na predmetima iz prošlosti su bili portreti bliskih i dragih osoba na medaljonima, broševima, maramicama i jastučnicama. Lik na fotografiji je tako dobijao svoj drugi život, otelotvorenje i opipljivost na trodimenzionalnom ličnom predmetu koji se nosi "blizu srca" ili se "grli tokom noći". Sentimentalna i simbolička vrednost ovih predmeta uveliko prevazilazi njihovu umetničku vrednost (ako ona uopšte postoji).
Ova foto-objektna simbioza je nastala kada i sama tehnika fotografije. Prve dagerotipije su obično bile čuvane u malim kožnim kutijama koje su mogle da stanu u šaku i prenosile su mnoštvo detalja u formi sličnoj hologramu (menjale su se od negativa ka pozitivu u zavisnosti od ugla gledanja). U Evropi su se fotografije pjavile na raznim upotrebnim predmetima: bočicama parfema, ogledalima, štapovima za hodanje, jastucima, penkalima, nameštaju i drugim.

Hills Bros - konzerva za kafu, 1970. U sepija tonovima je reprodukovana fotografija "Winter morning, Yosemite Valley" iz 1969. godine, poznatog američkog fotografa i borca za zaštitu prirode Ansel Adams-a Da li fotografija na ovaj način postaje banalna ili konzerva dobija umetničku vrednost? Ovo pitanje je nekad bilo aktuelno. U vreme agresivnog advertajzinga, ono se ne postavlja. Pop Art je promenio u potpunosti naš odnos prema vrednosti umetničkog dela, unikata i mestu pojavljivanja. Supermarket je nova umetnička galerija. Konzerva na slici je vlasništvo Swann Galleries Inc.


Upotreba fotografije u advertajzingu je počela kasnije, u drugoj polovini XIX veka kada su se fotografije pričvršćivale za stranice časopisa. Od 1890. godine, upotrebom halftone tehnike, fotografije se štampaju tj. reprodukuju direktno na papiru. Ovo je otvorilo put fotografije ka površinama konzervi, kutijama za keks, ambalaži mleka, sokova i svega što možemo da zateknemo po rafovima prodavnica.



Prodaja koja je opala za 20 % zbog pokušaja da se "modernizuje i unapredi" ambalaža proizvoda, naterala je proizvođača da vrati staru fotografiju na pakovanje. Druge promene, kao što je oblik zatvarača) su ostale jer su se potrošači žalili isključivo na promenu fotografije.


Bambi je hteo da nova ambalaža keksa Plazma ilustruje njihovu opredeljenost ka potrošačima svih uzrasta, tako da je fotografija devojčice nestala kada su i prvi konzumenti keksa odrasli. Keks Đetić koji pretenduje da bude crnogorska varijanta legendarne Plazme, na ambalaži ističe sliku dečaka za koju je autor smatrao da, pored toga što po položaju i ostalim grafičkim elementima koji grade rešenje, podseća na uzor, verovatno najbolje indeksira iskustva i stereotipe ciljne grupe. I sam naziv proizvoda je usmeren ka istom cilju.

Fotografija dodaje simboličku i emotivnu dimenziju svakodnevnim objektima i potrošnoj robi, mada toga nismo uvek svesni. Ko se još ne seća fotografije devojčice koja je iščezla sa ambalaže kultnog Plazma keksa? Potrošači u Americi su primorali proizvođača sokova Tropicana da vrati staru fotografiju pomorandže sa slamčicom koju je zamenio fotografijom čaše pune soka od pomorandže na ambalaži. Fotografija na proizvodu postaje indeks proizvoda.

Simbioza fotografije i produkata koji su nosioci umetničkih sadržaja je fenomen za sebe. Fotografske reprodukcije su u širokoj upotrebi u dizajnu korica knjiga i omota ploča i CD-ova gotovo uvek anticipirajući iskustvo čitanja knjige ili slušanja muzike. Pored toga, ove fotografije zadržavaju i svoj sopstveni "život". Ponekad one nadžive delo koje je trebalo da dopunjuju a ponekad ostaju nevažne i zaboravljene. Ja znam da sam zahvaljujući njima otkrila dosta zanimljivih bendova u vreme kada o muzici nisam znala gotovo ništa.

Нема коментара:

Постави коментар