Daydreaming, seagazing... just for a day

Nowhere, Ride, 1990, Creation
Fotografija: Warren Edward Bolster

Nekoliko slika Salvador Dali-a se bavi temom podizanja "kože" mora koja krije razne scene (psa koji se odmara u hladu, rođenje Venere, Veneru koja budi ljubav...). Čini mi se da su ove snolike scene debele morske kože skoro arhetipske jer ih se gotovo uvek setim kada gledam fotografije surfera koji se provlače kroz tunel talasa ili dok gledam ovu neodoljivu, moćnu krivu talasa u nastajanju na fotografiji na omotu Nowhere od Ride.
Jednom potpuno sluđenom i zbunjenom tinejdžeru, kakav sam bila u vreme kada sam slušala Ride do iznemoglosti, snovi su najvažnija stvar na javi. Na primer, ja sam sanjala kako bi trebalo da izgleda omot ovog albuma dugo, pre nego što sam uspela da se dokopam originalne ploče. I ta slika mi je bila dovoljna dok nisam shvatila da se ona poklapa sa rasporedom tačkica CMYK-a na papiru omota. Ustvari, taj momenat poklapanja se desio još pre susreta sa pločom, kada sam kroz prozor autobusa, negde na Novom Beogradu, videla tipa sa majicom na kojoj je bio odštampan ovaj omot a mislila sam da niko u mom gradu, osim nas par "izgubljenih" nije ni čuo za njih. Sve ove susrete sam smatrala za nešto veoma značajno, nešto mnogo važnije od zadovoljstva. Verovala sam da je ta slika veza između nas koji je sanjamo.
To je jednostavno MORAO da bude talas! Novi talas koji nastaje iz prethodnog talasa, okean koji najbolje vizuelizuje zvuk snova, plavetnilo u melanholičnom tonu koje magnetski uvlači u svoju dubinu... Tipografska igra, kojom je ime RIDE utisnuto u okean, doprinosi neuhvatljivosti talasa i poziva na zatvaranje očiju i taktilno doživljavanje topote neplastificiranog omota i sugestivnih zvučnih talasa.

"I want to close my eyes, I want to close my eyes, I want to ride and ride and ride..."

Talas, kako su ga popularno nazvali, shoegaze, nije pretendovao na intelektualne sfere, već na mnogo važnije kraljevstvo snova i emocija, tako da su i opipljiva opredmećenja ove muzike u vidu fotografija, video spotova i omota slični snovima. Ona ne nude odgovore a još manje postavljaju pitanja. Vibriraju, plutaju, prelivaju se i preklapaju kao slojevi distorziranih gitara, ravnih melodija i uzbuđujućih ritmova, slaveći scenu koja slavi samu sebe.

Fotografiju talasa na omotu albuma Nowhere je snimio Warren Edward Bolster, fotograf koji je svoj život posvetio surf i scateboard kulturi i njenom promovisanju. Poput nekih konceptualnih umetnika, Bolster se zbog svoje strasti za surf fotografijom izlagao fizičkim opasnostima što ga je dovodilo do neverovatnih fotografija ali i koštalo života. Ne verujem da postoji bilo kakva veza između Ride i ovog fotografa osim prepoznavanja u jednoj tački - fotografije talasa u nastanku. Bolsterova strast i opsesivnost retko se sreću u savremenoj umetnosti i kulturi, tako da je ovaj 31X31 cm prozor kroz zid zvuka shoegaze-a posebno dragocen iako nenameran (da li slučajnosti uopšte postoje?)

Loveless, My Bloody Valentine, 1991. Creation
Dizajn omota - Designland (na osnovu ideje MBV)

Zamućeni pogled na vibrirajuću gitaru toliko neodoljivo vizuelizuje muzički sadržaj, da mi se čini da čujem kako iz kartonske površine probijaju iskrivljeni, zavijajući zvuci i stondirani glasovi. Zamišljam kako je neko, u nekoj od prodavnica ploča u nekoj "normalnoj" zemlji, mogao bezbrižno da kupi ovaj album samo na osnovu pogleda na omot.


Just For a Day, Slowdive, 1991. Creation

Snovi su u jednom tonu? Narandžastom?
Magloviti pokret, senzualno otkrivene devojke i njene kose, savršeno odgovaraju scenama iz snova. Pobeći od svega ... Samo na jedan dan ... dok sve ne nestane - buđenjem. Do ponovnog uranjanja u zvučne i morske dubine.