субота, 13. март 2010.

Opipavanje tuge

Blede dugačke ruke se šire i zahvataju mračno bezoblično brdo. Izlaze iz rama male slike na debelom hladnom zidu kuće koja je ustvari železnička stanica Vitkovac. Treperavo peronsko svetlo ulazi kroz visoki prozor i slabašno osvetljava mračne oči koje kao sitne rupe besciljno i nepobedivo zure u sobu. Jutro donosi hrabrost i slika se pretvara u nevešt pokušaj da se opiše usamljena kućica na brdu u sumrak ili svitanje. Rupe su prozori na kući a blede ruke su blago svetlo na horizontu. Do mraka, ova slika će se ponovo pretvoriti u gutačicu duše, crnu rupu za malu decu.


Proganjajuće slike iz detinjstva su kao zalog ostale poluodrasloj osobi da se njima bavi. Ono što je proganjalo, na čudan način postaje ono što teši i uči. Postavlja pitanja na koja je moguće lako odgovoriti ali je odgovor jako teško prihvatiti.
Prepustiti se osećanjima, kao dete koje veruje da odrasli sve drže u rukama i da će se pobrinuti da sve bude u redu. Prepustiti se veri da sve kontroliše viša sila i ušuškati se u uverenju da će biti ono što mora ma šta mi radili. Crkva je usavršila i raširila ponudu ovih privlačnih, paperjastih "proizvoda". Samo treba verovati.
"Faith" je izronio baš iz čežnje za ovim stanjem verovanja i shvatanja lične nemogućnosti prepuštanja sudbini a potrebe za prepuštanjem bolnim osećanjima koji na čudan način prizivaju proganjajuće slike i mirise baš iz detinjstva kada je vera bila moguća i jednostavna.





Faith, The Cure, Fiction (1981.) Dizajn: Porl And Undy
(budući Parched Art)




Zamagljena fotografija Parohije Bolton je proganjajuća slika iz detinjstva Roberta Smita koji je nakon otrežnjenja omotom albuma "Three Imaginary Boys" koji je izdavačka kuća kreirala za The Cure u šeretskom maniru, odlučio da mu je dizajn omota izuzetno važan te je "stvari preuzeo u svoje ruke". Integracija i povezivanje vizuelnog sa muzikom - vizuelna aura muzike, od tog trenutka je počela da vibrira sa omota The Cure. Možda je baš ovaj omot najbolji primer ove vrste uzajamne isprepletanosti koja jedna drugu čine celovitom.

Album je nastao iz atmosfere "opipavanja tuge" , iz praznine u kojoj se jedva naziru zamagljeni oblici i u kojoj se preispituje mogućnost odnosno nemogućnost vere. Robert Smit je govorio o svojoj čežnji i gotovo zavisti koju je imao prema ljudima koji su mogli da se prepuste veri u sudbinu i njenim brižnim rukama dok se suočavao sa smrću koja je predstojala majci Lol Tolhurst-a.

Priča o "porođajnim mukama" kreacije ovog albuma je možda najbolji "case study" o haosu u kome nema ni nagoveštaja strukture, praznini u kojoj je čovek sam, o preglasnim emocijama koje iscrpljuju telo do granice uništenja.



"The songs had a downward spiral effect on us. The more we played them, the more despondent and desolate we became. Most of the time I left the stage crying." - Robert Smith


Čelično siva fotografija na omotu je vizuelizacija tog ekstremno ličnog i intimnog kidanja. Proganjajuća slika iz detinjstva se pojavila kao lek koji će otvoriti ventil pre samog pucanja i potpune dezintegracije. Zamagljen pogled uperen ka crkvi Bolton Abbey je kao moćna metafora nemogućnosti verovanja, ne samo religijskog već i detinjastog.
Turneja ove melanholije je jasno pokazala da haos stvarno nema prijatelje. Publika je bila ekstremno neprijateljski raspoložena a ostali članovi grupe nisu mogli ni sami da podnesu teret "sudbine". I sama fotografija i omot izazivaju neprijatan osećaj. Ne slede nikakva pravila vizuelne privlačnosti. Skoro kao da se radi o naporu da omot ostane neprimećen i neželjen u šarenim rafovima prodavnice ploča.


Bolton Abbey

Parohija Bolton je jedno od mnogih mesta u Velikoj Britaniji koje je poznato po pričama o pojavljivanju duhova. Uglavnom se radi o duhovima sveštenika i o jakim mirisima tamjana (pogotovo u julu i danju). Ruševine katedrale iz 12. veka su i dalje tamo a pojavljuju se često u umetničkim delima.

Moža je interesantno "za priču" da se Robert Smith ovde venčao.


Bolton Abbey, Yorkshire, Turner, J. M. W. (1775-1851). c.1809 , British Museum

3 коментара:

  1. Ukoliko sebi ne postavis kao zadatak da se svi ovi tekstovi o preplitanju pop-kulture i fotografije nadju na jednom mestu, u barem mekom povezu, ostavices svet iza sebe u neznanju!
    Tvoja misija je da ovekovecis sve ove price i u drugom mediju :)

    Bravo!

    ОдговориИзбриши
  2. "Ja sam želeo da doprem do različitih ispoljavanja vere, da razumem zbog čega ljudi veruju, da otkrijem da li je to nešto zaista stvarno.Kao da sam još jednom proživljavao detinjstvo i trudio se da otkrijem svet oko sebe.Pitao sam se zbog čega su ljudi takvi kakvi su, zašto rade to što rade, zašto neki među njima posvete čitav život nečemu što će dobiti tek nakon smrti.Uronio sam u to do dna i "Faith" je bilo jako teško napraviti.Nismo nikako mogli postići da pesme zvuče onako kako smo želeli.Iznova i iznova smo radili nove pesme i zatim ih odbacivali.Problem je bio u tome što sam sam odlično funkcionisao, čim bi se drugi našli oko mene stvar je propadala."

    Robert Smith, The Cure
    iz kompilacije intervjua članova grupe objavljenih u knjizi "The Cure"

    ОдговориИзбриши
  3. Nebojša hvala mnogo! Nadam se da će ovo da pročita i neki izdavač da ne moram da se mnogo mučim oko traganja. Mek povez ide obavezno da može i na plazi da se čita, mat plastifikacija, miris novog papira ... mmmmm zvuci bas primamljivo. A tvoj komentar mi je ulepsao dane tako da dobijaš potpisani primerak :-)

    Na ovaj Kerovođin citat se dobro nadovezuje i tekst pesme "Faith" kao dokaz o onome o čemu Smith govori.

    "Faith"

    Catch me if I fall
    I'm losing hold
    I can't just carry on this way
    And every time
    I turn away
    Lose another blind game
    The idea of perfection holds me
    Suddenly I see you change
    Everything at once
    The same
    But the mountain never moves

    Rape me like a child
    Christened in blood
    Painted like an unknown saint
    There's nothing left but hope
    Your voice is dead
    And old
    And always empty
    Trust in me through closing years
    Perfect moments wait
    If only we could stay
    Please
    Say the right words
    Or cry like the stone white clown
    And stand forever
    Lost forever in a happy crowd

    No one lifts their hands
    No one lifts their eyes
    Justified with empty words
    The party just gets better and better

    I went away alone
    With nothing left
    But faith

    ОдговориИзбриши