уторак, 21. април 2009.

Bokeh



Stalno nosim fotoaparat sa sobom. Sigurnije se osećam sa njim. Mislim, nisam umislila da sam neki profi fotograf, mada bi volela da jesam.
Imam i svoj Photoblog koji je vrlo korisna stvar. Na primer, tamo sam saznala za Bokeh. Neko od tamošnjih blogera mi je ostavio komentar ispod moje razmrljane slike :"Nice bokeh". Wikipedija je rekla da se termin koristi za fotografije kod kojih je izvor svetla izvan fokusa a dubinska oštrina vrlo mala.
Tako sam shvatila da ja Bokeh koristim vrlo dugo, najčešće da bi zamutila pozadinu punu reklama, bilborda i ostalog vizuelnog đubreta a da ponešto, što mi se sviđa ostane oštro. Dok još nisam znala da fotoaparat smeju da koriste i mlađi od 15 godina, isti efekat sam postizala tako što se duuuuugo zagledam u jednu tačku i pokušavam da ne trepnem. Tada mi zasuze oči i sve izgleda bajkovito i lepo.
Kada malo dublje analiziram svoj odnos prema fotografiji (za potrebe ovog bloga), shvatam zašto mi to nije profesija. Znam samo jednog fotografa kome oprema nije opsesija i kome hladna oštrina hi-tech-sterilnih fotografija nije primarna (ne kažem da ih nema još, samo da ja znam jednog). Slučajno i na sreću, on je bio moj profesor fotografije. Svi ostali fotografi i wanna be fotografi su se frljali sa fm-xy z4 fwejrj oznakama, jurili za perfektnom oštricom žileta i fiiiiinim svetlima, onako neutralno, hladno, profi. Najčešća definicija odnosa prema fotografiji je da je zabeležen trenutak realnosti. Nekako sam znala od početka da je to glupost, ta definicija.
U šumi tih profesionalaca beležnika, slabo bi se snalazila. Ja verujem da je fotografija apstraktna i da oštrina nije uvek važna. Verujem da fotografija prikazuje ono što ja želim da vidim a ne ono što je stvarno. Znam da je zavodljiva i da neodoljivo podseća na stvarnost i zato je volim.
Nego da se vratim na Bokeh. Termin postoji od 2000. godine, što mi je potpuno smešno ali i zanimljivo. Šta? Mutna slika nije postojala pre 2000-te? A, neeeee...samo nije bila poštovana i samim tim ni definisana. Zašto nismo mogli da nastavimo sa uobičajenim terminom dubinska oštrina (depth of field - DOF)? Da li je to otkriven neki novi fotografski likovni element, pa je bilo potrebno i smisliti njegovo ime? Šta god da je u pitanju, sad su se pojavili i razni stručnjaci za bokeh. Oni ga matematičko-fizički objašnjavaju i seciraju. Oni znaju koje sočivo pravi najlepši bokeh.
Kao control-freak ja bi mogla vrlo lako da se 'upecam' na raznorazne savete o idealnom bokeh-u ali to se desiti sigurno neće. Fotografija je možda jedno od retkih područja koja me interesuju gde volim da stvari ostanu pomalo nedorečene, onako bokehovske (evo nove reči).

2 коментара:

  1. Kakve divne pricice...neke sam donekle cula i uzivo, ali divno je procitati...uz kaficu, i podsetiti se nekih davnih vremena skljocanja sa starim dobrim analognim cudima od tehnike, meni je ranije omiljena bila "sto starija tehnika", a vidim sad ljudi napravili od toga umetnos', sjajno

    ОдговориИзбриши
  2. To za što stariju tehniku je ponovo IN. Na flickr-u ima grupa koja pravi fotografije tako što celu sobu pretvori u kameru obskuru. Ja već spremila čaršaf da probam. Treba samo da proračunam prečnik za rupu prema uputstvu. Problem je što mi spoljašnji pejzaž nije okean ili šuma nego već znaš šta, tako da mi se ne isplati. Ali na Braču ću to da probam sigurno. Čaršav ima da radi!
    Drago mi je da si uživala u čitanju. Stay tuned! Biće još!

    ОдговориИзбриши