субота, 03. октобар 2009.

Fej(k)sbuk foto albumi




Od kada je fotoaparat dospeo u šake velikom broju ljudi, najviše zahvaljujući Kodak-u, započeta je i nova istorija, avantura ili evolucija fotografske slike. On je prednjačio u pojednostavljivanju i prilagođavanju kompleksne i skupe "sprave" učinivši je "igračkom" koja prosto mami na hiperprodukciju fotografija. Estetika fotografije, izraz, poruka najčešće nije imperativ a nije čak ni predmet ove vrste fotografija. Kodak je tačno znao na koji impuls cilja kada je osmisliuo slogan "Share a moment, share life". Ekspanzijom social networking-a sharovanje momenata i života postalo je još tehnički savršenije i jednostavnije i prihvata se kao da je oduvek fotografija i bila SAMO to - sredstvo da pamtimo i delimo momente. Šta je tzv. punktum takvih fotografija? U prevodu, gde je i šta je njihova poenta? Ja mislim da je ona baš u šerovanju, kada nastupa dosadno dekodiranje poruke koja je i nastala iz uvek istih, dosadnih misli. Posmatraču je odmah jasno sve, jer smo navikli, tako da gotovo urođenim procesom prevodimo sliku u tekst i proste i proširene rečenice. FB albumi su slični folk muzici kod koje jednostavnost teksta i zvučnih odnosa pronalazi najkraći put do srca slušalaca. Da li je moguće deliti momente i život sa drugim ljudima? Ako je moguće, da li je fotografija medij koji može da bude prenosnik vremena, momenata ili života? Da li mogu da se zarade neke dobre pare ako se tuži Kodak zbog obmanjivanja potrošača? Čini mi se da su to 3 NE ili bar 2,5 NE. Foto albumi na FB otkrivaju šta to prosečni korisnik želi da njegovi prijatelji vide, ovaj, šta želi da podeli sa poznatim i nepoznatim ljudima.




Ja, Me Myself and I, Me and my friends, Just me, Ovo sam ja...

Na prvom mestu su albumi sugestivnog naziva "Ja" (postoje i duhovitije varijante: me, myself and I (referenca na Billie Holiday ili De La Soul ili ništa od toga), just me, me....jaaaaaaa i slično). U ovim albumima dominiraju fotografije - autoportreti sa refleksijom blica u ogledalu ili sa geometrijskim aberacijama lica, najčešće u predelu nosa, zbog slikanja iz sopstvene ruke sa udaljenosti od pola metra ili manje. Zatim su tu i poze klasičnog kontraposta, pućenje usana, providno nameštanje face broj g16...uglavnom slike u koje je uložen izvestan napor modela i nikakav napor fotografa da se predstavi predstava koju neko treba da usvoji. Zbog prenaseljenosti vizuelnog prostora ovim fotografijama, posmatrač postaje imun na njihovu osnovnu funkciju i sve više osetljiv na nesvesne detalje koji su promakli autoru (koji je u ovom slučaju i model). Činjenica da se slike nalaze u javnom prostoru, već je dovoljna da podvuče pravu nameru vlasnika-autora. Šta on/ona deli ovom prilikom sa nama? Da li treba da prihvatamo ovakve albume kao najuzvišeniji dar jer nam neko šeruje samog sebe? Uh, ne želim da budem cinična, previše... Albumi "Ja" su pokušaji uspostvaljanja željenog identiteta ali instant i usiljeno, što naravno nikada ne uspeva tako da je rezultat šerovanja i postojanja ovakvih slika zapravo poržavajući.
Postoji i prelazna grupa albuma koja se bavi temom Me and my friends. Ona se najčešće susreće kod korisnika tipa "wanna be drugarčina i veoma popularan u društvu".



Svašta nešto, mešano, razne, moje sličice...

Ovo su albumi-svaštare. Oni treba da deluju neobavezno i da nas uvere da se radi o svakodnevnom i ni po čemu posebnom izboru slika. U stvari oni nas svojim naslovom upućuju da se radi o nekakvim slikama koje su slučajno izabrane a možda nisu ni birane već samo tek tako okačene. Najčešće se tu mogu naći slike na kojima vlasnik albuma deluje cool, opušteno, sa putovanja ali davnih (za sveže turistićke avanture je predviđena druga kategorija albuma), pokušaji umetničkog izražavanja (koji mogu da budu i uspešni)... Ja lično najviše volim da stalkujem te albume. To je slično neopaženom boravku u nečijoj sobi. Svašta nešto shvatiš i saznaš o nekome. Sharovanje at its best!




Grčka, Turska, Hrvatska, letovanje, more, moreeeeeee

Ovo su najdosadniji albumi. Te ne otvaram više jer već znam šta mogu da očekujem. Naziv albuma ne bi trebalo nikoga da zbuni jer je odmah jasno da cilj nije geografsko opismenjavanje, aplikacija za National Geographic, deljenje atmosfere, kulturne baštine, novih saznanja sa prijateljima. Kada neko želi da sa nekim deli sreću svu onda lupi nogama o pod i letuje zajedno ali izistinski a ne na fejsu.
Fotografije u ovim albumima su kod većine identične. Ako je više od 1 osobe na slici dobijamo ih poslužene u horizontalno orijentisanom (landscape) formatu. Svi su preplanuli, fenomenalno raspoloženi, obasjani suncem ispred mora ili neke znamenitosti koja je naravno nedovoljno zanimljiva da samostalno egzistira na fotografiji ili obasjani svetlošću blica u sred gomile neverovatno raspoloženih ljudi sa koktelima svih boja u rukama. Odvažniji se slikaju u svom najboljem golišavom plaža-izdanju u vragolastom stilu reklama za kreme za sunčanje.
Slike sa letovanja na fb su kao bacanje sidra u vazduh. Svi vide da je okačitelj/ka bio/la negde (imaju i nepobitni dokaz koji im se trlja o nos). Ovi albumi su najtužniji od svih. Oni čine smrt opipljivom i vidljivom, iznoseći bestidno prolaznost kao nešto što bi trebalo da progutamo kao sladak limun. A ta jezovita sličnost kompozicije, stila, elemenata, tema...otežava stvar do granice izdržljivosti. Kao što rekoh ja ih više ne otvaram osim kad želim da se deprimiram.
Neke moje "radove" koji bi mogli da upadnu u ovakav album mozete da vidite u jednom od mojih ranijih postova:
Blurred: Snapshot

Tagovanje

Značajno utiče na percepciju i razumevanje slike. Broj tagova sa imenom neke osobe na slikama drugih ljudi predstavlja i meru popularnosti te osobe. Ja bi se vratila na Magritovu sliku koja uporno govori kako ono što vidimo na slici nije lula, ali je tagovanje toliko i tako munjevito ušlo u naše živote da stvarno verujemo da je skup piksela u kvadratnom polju u određenom trenutku zaista ta osoba čije ime tag pokazuje.
Tagovanje je zanimljivo i sa aspekta privatnosti foto albuma na fb. Privatnost fotografija na Internetu je vrlo jednostavna stvar koja se mnogo komplikuje i stoga je tema za sebe. Ako postoje takve fotografije koje niko ne bi trebalo da vidi ili koje bi trebalo da vidi ograničen broj ljudi onda im nije mesto na fb.
Svrha foto albuma i fotografije na fb se možda najsnažnije ogleda baš u tagovanju a njena vidljivost je pojačana aplikacijom koja prepoznaje lica na fotografijama i automatski ih taguje. Koncept obeležavanja i prepoznavanja prikaza ljudi na slici favorizuje i takav fotografski pristup.

Lažni identitet(i)?

Fb u "saradnji" sa digitalnim fotoaparatom daje izvanredne mogućnosti kreiranja višestrukih identiteta iste osobe. To već na različite načine i sa različitim ciljevima čine mnogi korisnici. Većina onih korisnika koji imaju "samo" jedan nalog koji smatraju isinitim Internet-sopstvom na sličan način obmanjuje sebe i druge ali jednostruko - jednim nalogom i možda manje tendenciozno.

Nije sve baš tako... Možda je fb verna slika realnosti, barem u domenu odnosa većine prema manjini ili bezličnog prema autentičnom. Čini mi se da je taj odnos isti. Zbog toga želim da bar jednu rečenicu posvetim i malobrojnim fb albumima koje sam imala sreću da vidim a koji su mi probudili stvaralačku energiju, proizveli osećaj da bi volela da sam ih ja napravila, obradovali me saznanjem da poznajem njihove autore...